Cuvam noc od budnih
Pala je noc..A kada padne noc,srce krene da jace boli,slike se nizu,falis mnogo jace..Izadjem,da smirim misli,da prosetam starom trasom,do pumpe i nazad..Usput zastanem,posmatram auto-put,posmatram po kojeg penzionera koje seta svojeg cupavog dzukca..Pustim po koju gorku suzu i nastavljam..Posmatram mesec.Zelim da ti posaljem poruku..Uplacujem kredit na pumpi,kupujem neku cokoladicu,i to i cinim,zeljno iscekujuci tvoj odgovoe..Ubrzo je stigao..Srecan sam sto si mi pisala,nije mi bitan sadrzaj poruke,samo sam se zeleo da stigne,bilo sta..Falis..Krecem nazad i pisem ti jos jednu porukicu..Sedim ispred zgrade,vadim tu prokletu kutijicu iz dzepa i stavljam tu prokletu stvar u usta..Secam se naseg poslednjeg susreta,poslenji minuti u kojima smo bili zajedno mi skacu po mislima..Tesko je..Voleli smo se i cuvali uvek,uprkos svemu,zar sve to moze da ode,snagom i zeljom uma? Nadam se da ne moze,i da nece,drugu zelju nemam..Ulazim u zgradu,pali svetlo i penjem se ka svom,trecem spratu..Telo mi je nekakvo istroseno,klonulo..Sedam na stepenice..Ne znam ni sam o cemu razmisljam..Ni o cemu,samo sedim..Svetlo se nakon nekog vremena ugasilo..Sedim i dalje..Sklapam sake i molim te za tvoje zdravlje i srecu..Jos par puta uhvatim vazduh,i ustajem i palim svetlo..Stizem do svojih vrata,i cujem tatu kako vozi bajs..Nisam jos spreman da udjem..Oklembesim svoje telo preko drzaca(mislim na one celicne sipke u zgradi,koje se pruzaju uz stepenice)..Progutam knedlu i napokon udjem unutra..Bez reci ulazim u svoju sobu..Malo mi je bolje..Pokusacu da ucim sada,to bi ona zelela,znam.. (#)
Nedostaje....mnogo mi nedostaje.. (#)
