Cuvam noc od budnih
Tesko je ziveti dan bez tvog ''volim te''..Sto bi rekli:''Sta reci a ne zaplakati''..E,upravo tako..Slika za slikom navire,secanja ubijaju..Danas sam prvi put u zivotu ispesacio toliki put u Beogradu..O veliki je grad,cak od fakulteta pa do skoro kraja Zemuna..Nisam mogao drugacije,suze su same navirale,znao sam da bih u autobusu zaplakao,a nisam zeleo da to ljudi vide..O kako je samo srce bolelo..Iako je dan poprilicno tmuran,ljudi su bili veseli,aktivni,dosta je bilo setaca uz reku,al ja sam uspevao kada me emocije slome,da sednem,da nadjem svoj mir na trenutke,i da zivim u svom svetu..U svetu kome ne znam bez tebe..O kako je tesko bilo videti plavusu,a jos gore plavusu sa nekim,pa svet mi se prevrne pred nosom..Setao sam,polako,vlaznih ociju,ali odlucan u svojoj nameri da izdrzim do kraja.Nazalost,nisam uspeo do kraja,ali sam zadovoljan,ipak bi mi onakvim laganim hodom trebal 4 sata do kuce..Povremeno sam zastajao i razmisljao..U sebi vodio dijalog izmedju tebe i mene,Dz... i mene,mame i mene..Krenuo sam sa fakulteta kuci cim sam procitao tvoju poruku..Ubrzo mi se javila pomisao da idem peske do kuce,i jos brze sam shvatio da je tako najbolje..Isao sam lagano..Eh,kuda god da sam prosao,tuda smo prosli nekada i nas dvoje..Ostavljam nesto parica ulicnom sviracu i idem ka Zelenom Vencu..Vidim prodavca mindjusa,i setim se kako skoro svaki put i ti tu zastanes i ispratis pogledom sta on to ima interesantno..Dolazim do Brankovog mosta.bilo je dosta pecarosa uz obalu,zastao sam,i gledao ih..Pomislio sam kako i kad bi skocio,neko od njih bi me verovatno brzo ''spasio''.. (#)
Ne,nisam zeleo da skocim,samo sam pomislio kako bi to izgledalo..Priblizavao sam se kraju mosta..Dole,ispod,uz obalu i setaliste,opazio sam puno grafita,naravno skoro svi su bili oni ljubavni..Pozeleo sam da i ja uradim jedan,nadam se da to i uraditi nekada..Nastavljam dalje,sada sam vec uz reku,secam se da smo se tuda vozili,biciklom.Ubrzo pored mene prolece devojka na biciklu,nisam je skoro ni zapazio..Nastavljam dalje,nailazim na deo gde je jedan restoran,secam se da sam na tom mestu kada smo bili zajedno odvalio neku glupost i smejala si se,pokusavam da se prisetim sta tacno,ali bezuspesno..Jedan par sedi na klupici odma pored,uzivaju,imaju pogled pravo na Kalemegdan..Ubrzo odlucim da sednem na klupicu,posto nije bilo ljudi u blizini..Vadim skamenjenu mandarinu iz torbe,ubrzo ostalo je od nje sam kospice,I moje masne ruke..Eh,imam I vecih briga od toga..Palim cigaretu..Secanja bole..Shvatam da si u pravu sa svakom reci koju si mi danas napisala u poruci..Gutam knedlu,oci su vlazne,al idem dalje.Prolazim pored splava na kojem smo nedavno jeli palacinke..Da,bilo je tako nedavno..Ubrzo nailazim na jos jedan splav koji mi vraca secanja..Sedeli smo tu moja draga I ja jedne lepe veceri..Sedeli I posmatrali,cuvao sam je u zagrljaju…Komentarisali smo garderobu cura koje su dolazile na taj splav,I pevusili pesme koje su se cule..Nastavljam dalje,ljudi je sve vise kako se priblizavam Zemunu,a meni nekako sve teze..Nailazim na mesto gde smo ‘’rentovali’’ bicikle…Blagi smesak ubrzo ukloni neizmerna bol..Bojim se da opet prodjem celom ovom trasom,kako cu ikada moci..Eh...stizem nekako I do centra Zemuna..Ka da je znao da mi danas novac nista ne znaci,nailazi mali ciga I trazi nesto para..Nasmejao sam se,I ponudio mu jedan dogovor..Pitao sam ga da li je gladan,odgovorio je potvrdno..E tada smo se on I ja dogovorili da odemo u obliznju pekaru,I da mu ja kupim krofnu,da,bas krofnu da je pojede..Naravno sav srecan je pristao.. (#)
..Kupio sam mu je,sebi nisam mogao..Nastavljam dalje..Kroz Zemun nema nista interesantno,guzva je,ljudi se vracaju sa posla,tu I tamo prodje neka plavusa cisto da me malo presece..Teram se da izdrzim do kraja,ali me umor hvata..Stizem do stanice kod policijske skole..Eh,secam je se,secam se njenog ‘’Mozete preci ulicu Cara Dusana’’..Da,svidelo joj se to..Ulazim u autobus,procenio sam da cu izdrzati do kuce,nema puno stanica,bicu ok…Tako je I bilo..Napokon sam kuci..Ulazim,izuvam se,pozdravim moje u prolazu,bacam ranac I jaknu u sobu I idem u wc..Izlazim,I tada dolazi tatino cuveno: “Jel si gladan,hoces da rucas’’…Odbijam ‘’ponudu’’sa recenicom da sam jeo I da nisam gladan..Ah moja sobica,moja 4 zida..Namestam krevet,jer je izgledao kao da je atomska bomba pala na njega..Ljubim njenu sliku I kazem joj da je volim..Palim komp da vidim da li je nesto pisala,vidim na blogu da jeste I saljem joj poruku na mobilni..Idem na svoj blog,ostatak znate..
10.03.
(#)Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. (#)
