Cuvam noc od budnih
Ponedeljak, Mart 10, 2014
..Kupio sam mu je,sebi nisam mogao..Nastavljam dalje..Kroz Zemun nema nista interesantno,guzva je,ljudi se vracaju sa posla,tu I tamo prodje neka plavusa cisto da me malo presece..Teram se da izdrzim do kraja,ali me umor hvata..Stizem do stanice kod policijske skole..Eh,secam je se,secam se njenog ‘’Mozete preci ulicu Cara Dusana’’..Da,svidelo joj se to..Ulazim u autobus,procenio sam da cu izdrzati do kuce,nema puno stanica,bicu ok…Tako je I bilo..Napokon sam kuci..Ulazim,izuvam se,pozdravim moje u prolazu,bacam ranac I jaknu u sobu I idem u wc..Izlazim,I tada dolazi tatino cuveno: “Jel si gladan,hoces da rucas’’…Odbijam ‘’ponudu’’sa recenicom da sam jeo I da nisam gladan..Ah moja sobica,moja 4 zida..Namestam krevet,jer je izgledao kao da je atomska bomba pala na njega..Ljubim njenu sliku I kazem joj da je volim..Palim komp da vidim da li je nesto pisala,vidim na blogu da jeste I saljem joj poruku na mobilni..Idem na svoj blog,ostatak znate..
10.03.
(#)
