Cuvam noc od budnih
Ponedeljak, Mart 10, 2014
Tesko je ziveti dan bez tvog ''volim te''..Sto bi rekli:''Sta reci a ne zaplakati''..E,upravo tako..Slika za slikom navire,secanja ubijaju..Danas sam prvi put u zivotu ispesacio toliki put u Beogradu..O veliki je grad,cak od fakulteta pa do skoro kraja Zemuna..Nisam mogao drugacije,suze su same navirale,znao sam da bih u autobusu zaplakao,a nisam zeleo da to ljudi vide..O kako je samo srce bolelo..Iako je dan poprilicno tmuran,ljudi su bili veseli,aktivni,dosta je bilo setaca uz reku,al ja sam uspevao kada me emocije slome,da sednem,da nadjem svoj mir na trenutke,i da zivim u svom svetu..U svetu kome ne znam bez tebe..O kako je tesko bilo videti plavusu,a jos gore plavusu sa nekim,pa svet mi se prevrne pred nosom..Setao sam,polako,vlaznih ociju,ali odlucan u svojoj nameri da izdrzim do kraja.Nazalost,nisam uspeo do kraja,ali sam zadovoljan,ipak bi mi onakvim laganim hodom trebal 4 sata do kuce..Povremeno sam zastajao i razmisljao..U sebi vodio dijalog izmedju tebe i mene,Dz... i mene,mame i mene..Krenuo sam sa fakulteta kuci cim sam procitao tvoju poruku..Ubrzo mi se javila pomisao da idem peske do kuce,i jos brze sam shvatio da je tako najbolje..Isao sam lagano..Eh,kuda god da sam prosao,tuda smo prosli nekada i nas dvoje..Ostavljam nesto parica ulicnom sviracu i idem ka Zelenom Vencu..Vidim prodavca mindjusa,i setim se kako skoro svaki put i ti tu zastanes i ispratis pogledom sta on to ima interesantno..Dolazim do Brankovog mosta.bilo je dosta pecarosa uz obalu,zastao sam,i gledao ih..Pomislio sam kako i kad bi skocio,neko od njih bi me verovatno brzo ''spasio''.. (#)
